Интервју са Џејн Армитиџ, регионалним директором и координатором за југоисточну Европу објављен у Политици , 23. септембра 2008.

Светска банка ових дана разматра могућност да учествује у финансирању Коридора 10, а у ком износу знаће се прецизније наредних недеља, након сусрета делегације Србије са руководством ове финансијске институције, изјавила је за наш лист Џејн Армитиџ, регионални директор и координатор за југо-источну Европу која је јуче и данас разговорала са званичницима владе о важној инвестицији за Србију вредној 1,7 милијарди евра. Светска банка, како је Армитиџ најавила у ексклузивном интервјуу за „Политику”, припрема финансирање низа нових пројеката јер „Србија сада има стабилну коалициону владу и јасан пут ка Европским интеграцијама”.

Где видите Србију за четири године и каква је стратегија Светске банке у односу на Србију?

Важно је да је економски раст веома брз, као и да се убрзава. У последње две године је износио седам процената и верујемо да Србија може да настави тим темпом и наредне четири године. Расту страна директна улагања, а незапосленост у последње две године пада. Али, постоје неки ризици и Србија мора да оконча важне реформе да би наставила са таквим економским растом. Прво, да заврши приватизацију и још неке додатне реформе, рецимо, поступак стечаја, да поправи услове пословања као што је регистрација и издавање дозвола за нова предузећа и грађевинских дозвола. То су Банчини критеријуми пословања и мислимо да у томе Србија може. да напредује.

Друга битна област јесте фискална политика, нарочито политика трошења. То није питање повећања прихода владе, јер су велики и већ достижу 45 одсто БДП, знатно више у односу на друге успешне земље у транзицији. Знамо да је један од приоритета владе у наредних неколико година смањење учешћа јавне потрошње у БДП и подржавамо га. Али, није ту само реч о висини расхода, већ и о њиховој структури – на шта се троше паре из буџета. Видимо да постоји сагласност у влади и у стручној јавности да се нагласак стави на трошење средстава за инфраструктуру и образовање. Од тих 45 одсто нешто мање од пет процената је за инвестиције. Највећи део прихода иде на текуће трошкове – 14 одсто друштвеног производа за пензије, 10 одсто се издваја за плате које расту, а потпуно је јасно да је влада одлучна да повећа улагања у инфраструктуру, нарочито у путеве, што у наредним годинама захтева неколико милијарди евра. Уз то, влада намерава да улаже у образовање, јер се показује да је од пресудног значаја за даљи привредни раст.

Све у свему, чини ми се да постоји  широка сагласност у влади да се контролише ниво потрошње, смање издаци за субвенције, плате и пензије и више улаже у инфраструктуру и образовање.

Мислим да је свима потпуно јасно да буџетски дефицит треба држати у оквиру од највише два одсто БДП.

У којим областима ће Банка имати најважнију логу?

Већ имамо прилично широк портфолио пројеката– за транспорт, енергетику, здравство, регионални развој, наводњавање, пољопривреду. Спремни смо да се договоримо са новом владом о томе који су њени приоритети, да видимо има ли нових. Уз то, подржавамо владу у наставку приватизације и реформи, укључујући и финансијски сектор.

Српски медији у последњих неколико месеци пишу о улози Светске банке у финансирању Коридора 10. Докле се дошло у преговорима и шта су следећи кораци ?

Слажемо се да ће улагање у инфрастуктуру имати веома велики значај за привлачење страних инвеститора и развој Србије. Али, ове велике инвестиције морају бити у оквиру макрокекономске стабилности и без великог буџетског дефицита. Важно је и да за пројекте постоје добре анализе, да се утврди технички квалитет, да трошкови буду што нижи, да се води рачуна о животној средини, а Банка може да пружи техничку помоћ да се утврде ти стандарди, као и да пројекат подржи финансијски.

Можете ли рећи у ком износу ће Банка кредитирати Коридор 10?

Не могу да кажем тачан износ, јер о томе тек преговарамо, али  ћемо учествовати у финансијском „пакету” уз друге институције, као што је ЕБРД. Желимо да помогнемо у примени потребних стандарда како би Србија добила најбољу вредност за најмање пара. Тим стручњака за транспорт је стигао из Вашингтона и разговори су почели о том пројекту.

Србија сваке године отплаћује 50 милиона долара на име дуга Косова. Да ли верујете у правичност решења уколико Косово постане члан Светске банке и да ли то значи да ће преузети обавезу за дуговања?

То је веома комплексно и осетљиво питање. Косово је поднело захтев за чланство у Светској банци и ММФ–у и тај процес је у току. Одлуку ће донети гувернери који представљају акционаре: земље чланицe, а не извршно руководство Банке. Количина гласова репрезентује економску снагу земље. Тако да, рецимо, САД са нешто изнад 16 акција има много више гласова него, рецимо, Хрватска. А највећи гласачки блок имају земље ЕУ, више од 40 одсто гласова. И мада је тек четрдесетак земаља које су признале Косово међу чланицама Светске банке – Сједињене Државе, чланице ЕУ, Јапан, Канада...- оне сада имају више од 50 одсто гласачких акција.

Процес разматрања чланства Косова је почео и очекујемо да ће се о томе гласати почетком идуће године. До тада не можемо шпекулисати како ће се регулисати питање дуга који Србија, као регистровани зајмопримац, сада сервисира. Срећни смо да смо партнери и да имамо добру и отворену сарадњу.

Какве утиске носите са конференције„ Реформе у Србији– резултати и зазови ?

Импресионирана сам и било ми је задовољство да учествујем у јавном дијалогу и слушам стручњаке и пословне људе ове земље. Грађани Србије треба да буду задовољни што постоји тако дубока анализа и расправа куда земља треба да иде. Банка је само  један од учесника у дијалогу постизања консензуса о томе који су следећи кораци у реформи и може да понуди техничку експертизу и најбољу праксу из света. Али, најважније је да постоји јасан смер којим земља иде и што је постигнут  дијалог између владе, приватног сектора и стручњака.